05.01.2012


Covek moze da ima samo jedno rodno mesto, jer se samo jednom radja. Je l tako? Pa, svakako da je tako! I od kud da neko kaze a pogotovo da napise rodno mesto koje mu nije rodno mesto. E pesniku je mnogo sta dozvoljeno, pa cak da napise 'letnje modro inje'. E pa kad ima modro inje i jos u leto, onda Nikola Bilic rodjen u Bosni ima pravo da napise Ilajn je moje rodno mesto. Bi li moglo kako da se docara, objasni.
Pa da probamo.
Dosavsi iz Srbije 26.06.1979. godine u manastir sv. Save Ilajn, pravo sa aerodroma i preko tridesetak godina odlazeci i vracajuci se do Manastira stekoh ili bolje reci zadrzah ljubav prema Manastiru da imam pravo i da kazem moje 'rodno mesto' kao da sam se tu rodio.
Proslo je kroz Manastir: pisaca, putopisaca, episkopa,(ovde su cetiri episkopa ustolicena) politicara, govornika, pesnika, putnika i namernika. Ostavise zapise u knigama posetilaca, episkopi i Patrijarh na Evandjelju kakav je obicaj do danas. Svi oni ostavise potpise i zapise, i cinis voliko, sto bi rekao Knjaz MIlos Obrenovic, ostavise i deo sebe.
Skoro svi nasi svestenici 'ponikose' od ovde, dosta ih se ovde i rukopolozilo, medju kojima i veliki radnik na Njivi Gospodnjoj pokojni Dragomir Sipovac, Bog da Mu dusi oprosti.
Mnogi su sahranjeni svestenici u manstirskom groblju i to je znak da smo necim jakim kao smrt vezani za nas Ilajn. To je za nas imenica muskog roda i to je nas a ne nasa Elaine.
Poslednju nedelju provedoh u Melburnu i Ilajnu. Kod kumova Pletikapa Dragana i Andje provedoh dan. Oni su dobro poznati u Manastiru i Sv. Trojici parohiji.Koliko nas je sve svestenike ugostila Andja Pletikapa a posebno uz post kad bi imadni ispovest svestenstva i slicno. Bog da im plati, a vec jeste. Imaju cestitu decu i unuke, a sad cekaju praunuce, neka im je sa srecom.
Kum Dragan je u rehabilitacionom centru, dobro je povredio nogu a verna zivotna saputnica Andja je dvaputa dnevno u poseti.

Prica iz interneta.
Zuri pacijent od lekara i na brzinu mu isprica kako zuri kod supruge na dorucak, da joj pravi drustvo dok ona doruckuje-rucava-jede.Vec pet godina svako jutro tako radi. Lekar saznaje da ona vec pet godina ne poznaje muza. Ima dimenciju-zaboravlja.
Pa zasto ides kod nje kad te ne poznaje pita ga lekar.
"Ne poznaje ona mene ali poznajem ja nju" odgovori pacijent. Lekar se zaplaka i veli "ovakvu ljubav zelim". E tako i Andja ne ostavlja svoga Muza, do duse On nije tako mnogo-zdravo bolestan. Da nam Gospod pozivi slugu svoga Dragana. Pomolimo se za Njega!
U vece dodje i cuveni prota Petar Damnjanovic u posetu svome Parohijaninu te dobro opricasmo stare dane i dogodovstine.
U toku dana javih se protama hadzi-Popovicu i Rakicu, buduci da sam dosao u njihove parohije, te smo po malo o svemu ' eglen' otvorili eglendisati-razgovarati-izeglendisaste li se?
Hajd pored prote Rakica pa za Manastir.
Prota Rakic je sila, rec sila ne treba pod navodne znake. On je sila.Podigao je iz nicega sa vrednim parohijanima parohiju sv. Petke na zavidnu visinu. Za kratko vreme videce se jos jedan veliki uspeh koji su samo visokoumno ljudi mogli da naslucuju, kao staklo u zagonetci sto bi rekao Veliki Apostol.
Hram je skoro dovrsen, zvona iz Srbije stigla i cekaju osvecenje te da zauzmu svoje mestu i pozivaju verni narod na sluzbe Bozije.
Pocastismo se, uslikasmo, danas je to malte ne obavezno a brate i lako je izvodljivo i ka Manastiru.
Kako proci kroz Ballan a ne posetiti arhidjakona Vikentija u starackom domu. Danas to u Srbiji kazu GERONDOSKI ZAVOD da bi izgledalo unosnije, blaze, lepse. Neka im i bude.
Podugo razgovarasmo o svemu kad Mu dodje jos posete, sto mene mnogo obradova, a mi smo bas krenuli dalje ka Manastiru. Pozdravismo se sa novim posetiocima i kao da im predadosmo Arhidjakona odosmo do nadaleko cuvenog Manastira. O Djaletu, kako smo Ga popularno zvali moze da se kaze mnogo pozitivnog. Unapredjen je do vrha po crkvenom a cak nosi i Orden Sv. Save sto je odlikovanje za mirjane-civile. I to je dobio jer tako podobajet.
Ostavih Vikentija malo setan jer Ga pamtim jakog, zdravog ali fala Bogu za sve.Radi secera je ostao bez noge pa se nekako ne mirim sa tim.
Ipak je Vica, kako Ga popularno zovemo uspeo da zadrzi, volju za zivotom, da On nas razgovara i hrabri, da gleda sa voljom u buducnost a sa ponosom u proslost jer se ne stidi proslosti vec se ponosi uspesima koje je nekad redjao jedan za drugim.
Prvo otidosmo do manastirskog groblja. Posetih rake-grobnice-humke mnogih. Da nabrojim samo neke:Prote Mihailo Tolmacev, Svetozar Ciric, Milan Cvetkovic-Nislija,Dragomir Sipovac, sindjel Jovan Ristivojevic, monah Makarije(Ratko Zbiljic) Vladimir Popovic ctec i mnogi drugi.
Obavih pomen pomentim kao i Ljubici ,majki kume Andje i jos nekima. Bog da im dusama prosti.
Hajdemo do Manastira. Tu su oci: Lazar, Teodor, Dragoljub Pantelic i Momcilo Vuksa. Meni su se nadali i odredise mi mesto boravka i duznost. Jer u manastiru mora da svako ima poslusnost.
Razgledavsi po sto puta lepote Manastira i uslikavsi docekasmo vecernje koje sam sa zadovoljstvom sluzio. Ima nas iz mnogih mesta Australije cak dve dame iz Brizbana. Kuma -baba- Rada i Ika gospodja.
Dve brizbancanke i pisac ovih redova do 22 cas setahu po manastirskoj zemlji, do groblja i ovamo asfaltom ponova u Manastir. Trava je visoka kakva nikad nije bivala ranije. Pokosena i uvaljan u bale samo da se nosi za zimu stoci. Ne videh ovaca kao ranijih godina. Nema ni pcela. Cudim se jer neko rece u vidu prorostva da ce dodi nezgodna vremena kad nestane dobrih Konja i dobrih zena iliti kad nestane ovce i cele (pcele, bcela bucela, za to sto buci-zuji).
Te se pobojah nije to sad vec doslo ili ce kad ja prevrnem badzake, sve svoje saberem, odem Bogu na istinu, odapnem, umrem. neka o tome nagadjaju drugi.
Na liturgiji bese dosta pricesnika, a porodica oca Dragoljuba Pantelica 'drzi'pevnicu tj. svi pevaju ko slavuje. Kvartet je bio na zavidnoj visini, sto sam ja na propovedi i naglasio sa voljom. Otac Dragoljub p[o prirodi muzicar pevao je sa porodicom i citao-pevao apostol. Neka su svi zivi i zdravi sa nama zajedno.
Dosli moji veliki prijatelji iz Melburna i Djilonga da se vidimo. Ko su ti sad ti?
To su moji hadzije: Jovo Dragojlovic, Tomo, Jovanka i Ljilja Vukobrat, Milenko Golijanin, Simo Trifkovic kao i pomenuta Kuma baba-Rada iz Brizbana. Ima nas hadzija Godu hvala dosta. Uslikasmo se.
Vecernje i vecera. Brizbancanke nisu smele u setnju bojale se umora.Otac Teodor je obavio molitvu za sluskinju Boziju Iku a mi smo Mu pomagali.
Covek koji je jos uvek FIT-zivahan popeo se na tavan i sredio da voda ne curi iz bojlera kroz plafon u stan kod Igumana. Bese pod krovom vrucina ko u paklu.
I ako je otac lazar zatrazio od mene da napisem molitvu svetom starcu Nikanoru, napisah Mu pesmu.
Ko je to starac Nikanor? Tesko ja da se odgovori. Treba mnogo reci i vremena a vremena se nema. To je Valjevac koji najveci deo zivota provede u Hilandaru-Grcka. Dosavsi u Australiju da miri zavadjenu bracu Srbe, koji su i Crkvu bili podelili,ode Bogu na istinu. Umro je. Zna se da je govorio gde umre da tu bude i sahranjen :Srbija, Grcka, Amerika ili Australija. Buduci da je umro u Sidneju sahranjen je u Ilajnu.
Buduci da su se mnoga cuda desavala na njegovom grobu to je sad vreme kanonizacije prepodobnog Nikanora za svetog. Tako ce od prilike to da bude prvi svetac u Australiji a to je davno i rekao tj. prorekao arhiepiskop Stilijanos, grcka pravosl. crkva u Australiji.
Uslikasmo se neki i pored kivota Svecevog te na dorucak. Na poziv oca Lazara da dodjem 4.3.2012. kad se proslavlja sveti Nikanor obecah da cu doci ako ikako uzmognem a probacu i da podje cestitog sveta sa mnom kao i proslog VIKENDA kod oca Alekseja sto otidosmo, Bogu neka je hvala.
Odsluzivsi svetu liturgiju u ponedeljak i pricestivsi jos naroda dobih od bratije Manastira odezde za poklon i bese mi drago.
Po dorucku kod mojih hadzija Vukobrat u Djilong i na konak pa na celicnu pticu i za Sidnej.
Otidosmo do grckog manastira u Djilongu ali na kapiji bese napisano kojim danima je Manastir otvoren a kojima nije.... Ne bese taj dan otvoren za poklonike. Ne videh od davnasnju prijateljicu sestru-Kalisteni. Drugom prilikom.
To je bila rimokatolicka seminara-bogoslovija te su je Grci kupili za zenski manastir. Bivao sam ovde ranijih godina.



 PRVOM SVETITELJU AUSTRALIJE



Nikanore sveti oce
Novo doba kod nas poce
Austra'ja sada ima
Zastitnika medj' svecima


Imamo te, oce sveti
U Ilajnu, u pameti
Zastitnik si nama svima
Pravoslavnim i drugima


Stilijanos rece davno
Da nam doslo vreme slavno
Kad nam tvoje telo osta
Da nas stiti hrabro, stalno.

Prorostvo se to ispuni
Svi smo srecni, dara puni
Svakog marta cetvrtoga
proslavljanja dan je tvoga

Liturgijom i bdenijem
Slavskim zitom i kolacem
I radosnim nekim placem


Srpski narod Austra'je
Ima Sveca pred ocima
Ima Sveca u Ilajnu
Te pomaze nama svima.


U Ilajnu man. sv. Save srpskog 02.01.2012.
Nikola hadzi-Bilic protojerej stavrofor

03.01.2012 


          Nekoliko puta oprobavamo da se  "otisnemo" do oca Alekseja, kako to mi Srbi Sidneja volimo da kazemo. Cuveni Aleksej je zbilja cuven kao veliki duhovnik, ikonopisac, ispovednik-savetnik i nadasve molitvenik pred Prestolom Svevisnjega. Ako se kaze Bonbala iliti Cooma ili Ruska crkva u Australiji odmah se pomisli na oca Alekseja. I ako se On povukao da ne bude iguman, jer je kod Rusa nekakav obicaj da se iguman posle 20 godina povlaci sa tog polozaja, ipak otac Aleksej vredi onoliko koliko je vredeo i ranije mozda i vise.
Na polozaju igumana nasledio ga je Njegov duhovni sin otac Sergije cije rukopolozenje bese pre desetak godina, a tom prilikom bili smo i mi Srbi : mnogi narod, monah Pavle,  pisac ovih redova, prota Ilija Dragosavljevic kao i ondasnji nam nadlezni episkop Milutin. Otac Sergije je onako Bogom dan za ovu priliku, za ovaj polozaj. Lepo peva, zna odlicno jezike ruski i svakako engleski sto je za ovo mesto i poziciju jako prakticno...
            Ima ovde cuveni otac Makarije vredan svake pohvale, koga poznajem decenijama, ali je malo nezgodno sto ne zna ruski jezik a ovde je gro Rusa, do duse to ovom prilikom ne bese slucaj. Mislih da ovo kazem na kraju ali moze i sad. Na dorucku pri nasem odlasku za Sidnej veli otac Sergije pored ostalog.....ovaj manastir mogao bi da postane srpski jer vise dolaze Srbi nego Rusi.... Srbi imaju dobro srce a Rusi disciplinu...
   Imanje je kupljeno za manastir pre dvadesetak godina a sad je to citavo naselje kad su zgrade u pitanju. Ima konak, kapela u kojoj se prvo sluzilo, sveti hram. Otac Aleksej ga je oslikao samo tako, trpezarija oslikana. Supa ovde, radionica ovde, opet neka zgrada ovde pa onde, to je cudo koliko covek za kratko vreme uradi. Bas kako se kaze covek dovuce svega u svoju kucu kao hrcak.
     Do duse kao i svugde tesko je imati dosta bratije-kaludjera. To je i kod nas Srba pa i ostalih nam pravoslavaca u naokolo slucaj,problem. Ima ih pomenuta trojica i dikoji iskusenik, ali brate, mnogi su tuda prosli i otisli, medju kojima i dosta Srba odavde iz Australije pokusase ali ne odolese, neka je svima Gospod na pomoci.
I ako je ovih dana bivalo dobrih kisa, dan suncan, sunce mami travu i ostalo bilje a mi za Kabramatu. Otac Djuro priprema mini-bus i krecemo na daleki put-stranputicu. Zasto stranputicu? Idemo li mi pogrersnim putem, kad kazem stranputica? Je, pa nije. Ajd sad popo budi covek. Pa kako da me srce ne zaboli kad ne idem u svoj manastir Novi Kalenic odmah pored Kanbere nego me dobrina nosi pored Istog jos 200 kilometara. Neka je hvala Bogu za sve.
Fini gospodin nas saputnik,  N.Dj. zali se koliko je pomagao s voljom taj Manastir a sad ....Hajde da to za jedno vreme zaboravimo, daj Boze da se sve najbolje zavrsi.
   Kod Prestonice uzimamo "drumom lijevijem" tj. pored aerodroma preko FISVIKA prema Cooma, prema Kumi.
   Od Kume vec gledamo po malo i u mapu, mislim da vec 4 godine nisam dolazio. Pred Manastir na sat-dav bese takve kise i krupe,socice,grada,tuce,slane da smo dva puta i mi i ostali vozaci stajali da malo utoli pa nastavljali. I Bogu hvala lepo stigosmo do cilja, do Manastira.
Posto smo se od davno najavili i saradjivali o dolasku lepo su mogli da nas prime a bilo je naroda i nacija iz Melburna, Djilonga, Kanbere i od drugde.
Vecernje tj. povecerje i vecera. Narod je otisao u gostinjsku kucu, mislim da ima prenociste za oko do stotinu dusa a za 80 sigurno. Nije daleko moze se peske a neki idu autom. Pisca ovih redova su kao i obicno pocastili davsi mu sobu arhiepiskopa, u koju dolazi jednom godisnje samo o preoobrazenju, jer je to manastirska slava. U toj sobi je vazna pomena bunda koja je zbilja topla i trebala bi u Sibiru a ne u Australiji, ma da i ovde zna da bude dobro hladno.
    Za vreme vecere Iguman govori o rasporedu ostalih bogosluzenja, ustajanju, poslova. Nesto se mislim ima nas po mojoj proceni oko 60 treba tu odrzati red. Ustajanje u 04 sata na jutrenje a liturgija pocinje u osam i tako redom. Tako i bese.
U subotu na povecerju sam mnoge ispovedio kako moje saputnike i druge Srbe, tako i Rusa, Makedonaca, Grka. Pitam jednu devojku na kom jeziku da govorimo  po ruski ili po angliski
RASIAN OR INGLIS  a ona me gleda u belo. Sladjana Dusanova cerka znam je kao redovnu u Kabramati, nasa cestita Srpkinja od 15 ak godina. Dosla sa Ocom i dva mladja brata. Svakao da smo govorili srpski kao i u Kabramati.
    Liturgija je bila Boze mi oprosti bas kako narod po nekad kaze bozanstvena. Zna se red i poredak. Kod njih dok se svestenici pricescuju na primer nista se i ne peva i ne cita. To je 5 do 6 minuta stopostotni tajac, onaj pravi crkveni mir. Nekad se govorilo onako strogim akcentom-naglaskom : Ima da bude mir ko u crkvi. Bukvalno govoreci, vec je bilo jutro. Usla je velika muva u oltar, a njih ovde ima. Letela je oko nas. Toliku je galamu pravila te me potseti na onu izreku :Ima da se muva cuje, takvu tisinu hocu. Ovo zbilja nije pesnicko isticanje nego susta istina.
    Otac Aleksej, otac Makarije i ja pricestismo narod a mi smo i sluzili, ma da se sa nama pricestio i Iguman i ako nije sluzio ali je za pevnicom pevao i ulepsavao bogosluzenje kako se samo pozeleti moze. A ruska bogosluzenja zasluzuju svaku pohvalu, jel tako?
     U sklopu hodocasca otidosmo do radionice u kojoj Iguman radi grncariju POTERIS. Deca su sa voljom gledala i pokazase dobro interesovanje, jer su neka vec nedavno sa ocom Brankom Bosancicem vezbali taj posao a sad smo im mi doneli u Sidnej njighovo rukodilo kao i pismo zahvalnosti Igumana nasoj srpskoj decici i ocu Branku koji su napravili lep potez, posao..
    Sad na drugi cas. Otac Makarije nam govori o istorijatu Manastira i o samom hramu.
Ukratko. Otac Aleksej bio je svestenomonah u Kabramati-Sidnej. Zamolio je agenta da mu pronadje lepo zemljiste oko Bombale za manastir. Kad Mu je ovaj pozvonio i rekao da ima zemljiste tu i tu. A tu je neki ruski djakon imao neku vrstu vikendice te je Aleksej znao gde je to i rekao "Kupljeno".
Zemljiste je od prilike veli On veliko kilometar i po sa 5 kilometara, dakle to su hiljde akara, hiljade duluma, jutara, lanaca.
Hram je oslikan na svojstven nacin ocu Alekseju ali svaki detalj nadahnjuje.
    Na trecem casu posetili smo biblioteku. Ima dosta knjiga a Boga mi ima i nasih srpskih dosta, pa brate nama nekako milo. Sami smo otisli do kapele u kojoj se prvo sluzilo. Pa nije veca od 3 puta 3 metra, ali je tako skladna ta malecka gradjevina sto bit moze.
   Ne posetismo skit sv. Vasilija Ostroskog, jer je daleko a ide se jacim kolima jos je slab put do tamo, drugi puta a neki smo bili i ranije i nekolioko puta.
    Dodjose jos neki mladi Srbi da se pomole u ovoj srednjovekovnoj svetinji.Mislim lici na manastir iz srednjeg veka, naravno.
Probudi me rodna kisa u 02 i 40 minuta. Plasim se hocemo li moci minibusom kuci po onom blatu jer 14 km. ima od Manastira do asfalta. U nedelju vece peva kukubara znam ja da je kisa neizbezna, znamo mi koji smo FAMILIA sa gradjevinom kad kukubara peva nema posla ima kise.
    Kad je osvanuo ponedeljak, odnosno pre svanuca tj. u 4 sata pocelo je jutrenje i odmah po jutrenju liturgija na kojoj se jucerasnji pricestise kako svestenici tako i narod, jucerasnji kazem, dorucak i kuci. Da ponovim. Zahvalivsi se za sve, rasporedivsi za dnevni posao Iguman veli da Srbi odlaze, da su uvek dobro dosli i da ce , naravno saleci se, ovo biti srpski manastir, jer veli da Srbi imaju dobro srce, a Rusi disciplinu, sto svakako treba da razumemo i da budemo disciplinovaniji.
   Dopunivsi kandilo vere vratismo se u nasu Kabramatu gde se farba sveti hram a sutra se ide na Koidz da se i tamo radi posto su sad drzavni praznici a nama vreme za neke planirane radove od ranije za ove blagdane.
    Zika Mijic nam je ustupio minibas, na cemu smo Mu zahvalni samo smo Mu kupili najlepsu i najvecu ikonu za poklon kao znak nase velike zahvalnosti i svakako svi se potpisali na razglednicu koju smo za za ovu priliku ujdurisali, a trebalo bi mnogo mnogo vise.
Minibus su nam bili ustupili Rusi iz starackog doma u Kabramati ali nas je pola islo sa nekoliko automobila te smo otkazali, hvala i njima.
   Predsednik Mile Tanaskovic i otac Djuro Djurdjevic nas i ispratise i sacekase sto nekako bese milije i po srcu toplije.
   Neka nas Gospod pozivi i da mnogo puta odlazimo po svetinjama Australije a Bogu hvala i dalje. Ako Bog da aprila meseca za Jerusalim a blagoslovom vladike nam Irineja kako za Jerusalim tako ako Bog da u junu sa Srbiju a u avgustu za Rusiju sledece 2012. godine. Amin Boze daj.
                                                                   Nikola hadzi-Bilic protastavrofor
 

29.12.2011

                       Procitajte clanak u cirilici.

      ......u zatvoru bejah posetiste me.... veli Hristos onima koji odlaze u raj.
 
      Zakazavsi posetu Zatvoreniku, krecem da bih posle voznje od 42 km. stigao u pesetu koja ce da se obavi u BLEKTAUN zatvoru.Dan lep i suncan kakav ovih dana godine treba ali su retki. Cisto mi se cini da me sunce izmamilo napolje pa mi se dusa razradova, a vozeci se nekako slusam lepe pesme koje mi stariji volimo da slusamo jer su bile popularne kad smo bili mladi: raslo mi je badem drvo, sa izvora dva putica, Bugojnu i tako redom. Sve kao da me priprema na neku setnost, na neko ne raspolozenje, a sve mi u isto vreme i prija-godi.
      Stizem do sluzbenika, upisujem se i sve ono kako treba, izvlacim opasac iz pantalona, ostavljam sve u "moju" fijoku, dajem otisak prsta i kroz ona silna vrata i automatska dugmad i otvaranja stigoh do mesta. Veli sluzbenik ; TEJBL 23.
    Nije meni po prvi put da posecujem zatvorenike, ali mi je po prvi put bilo otuzno, setno i nekako nadasve jadno i ubitacno. Sluzbeno osoblje je daleko prirodije nego u SILVA VOTERS i svi se lepo ponasaju, a ne nabusito iliti bahato. Sitno  pise 23 tako da sam se nekoliko puta okrenuo dok nadjoh , u ovoj prilici, zeljeni mi broj. Vec mnogi sede i cekaju zatvorenika da ga vide, sa njim provedu sat vremena i da sve ide dalje po svome. Gledam u taj narod-posetioce. Nisam govorio Isusovu molitvu kao sto bi trebalo nego sam slikao mojim ocima prizor kao da sam : Simo Mtavulj, Milovan Glisic, Matija Beckovic a znamo da nisam NI BLIZU  pomenutih , osim sto ne govorih molitvu kao je verovatno ni oni nisu govorili u ovakvim prilikama. I dok je kapetan Dragan govorio nisam izgovarao Isusovu molitvu nego sam ZVJERAO kradimice tamo-amo da sto vise snimim muke ovoga sveta koju zelim da prenesem i na citaoce, koliko je to ili moze da bude pozitivno.
     Gledam ona srednjovekovna zena sa dve mlade dame ceka nekoga svoga. Valda je majka sa cerkom i snajom, odnosno sestrom i suprugom zatvorenika. Mlada i lepa a vrlo skladno obucena da je divota pogledati ceka i ona nekoga da ga pripuste, ako tako mogu da kazem. Ona sa dvoje decice sincic od 5-6 godina a sestric mu do uva. Ona mlada zena sa punackom cerkicom od 6-7 godina i tako redom.
Dok ja to kibim-kibicujem, prilazi mi sluzbenik i veli ti ne sedis sa ove strane nego sa suprotne. Sedoh kako mi on rece a to je da je zatvorenikova glava direktno okrenuta gore kancelariji. Jos jednom posetiocu rece isto.
    Izlaze zatvorenici jedan po jedan i ljube se i grle sa posetiocima. Po neko dete odtrci od stola do pocetka sale te ga otac nosi ljubeci do stola, ljubi se sa suprugom-zenom svojom. Ona od radosti i tuge place i tako redom. Bas krisom gledam one koje sam okom a ne kamerom zabelezio i pri rastanku sam iste malo vise pratio.
Srce mi se steze samo sto ne zaplacem. Nema jos Kapetana. Cekam Ga tri-cetiri minuta, tako da mi se malo po srcu razgali te kad je dosao malo sam se pribrao te posle uobicajenog pozdrava raspotegnusmo "od Kulina bana do danasnjih dana" ako se to moze za sat vremena-60 ciglih minuta.
Kad ugledah onaj broj na njemu, setih se da je moj otac Savva bio 4 godine i dva meseca u Nemackoj zarobljenik i da je imao KRIGZGE FANGE-zarobljenicki broj.To me tako pogodi da se cisto zbunih. Taman se pribrah i procitah broj 1453. Odmah mi se smuci, pa to je godina pada Carigrada 29. maja gde je Car vizantijski- nas srbin Dragas poginuo boreci se sa turskim osvajacima, tesko je prepoznat medju telesima boraca i to za to sto je imao zute cizme koje je samo car mogao da nosi.Lako pamtim taj datum jer sam ja KRSTEN 29.maja  da precutim godinu ali sa samo jednom tj. drugom cifrom razlike.
   Pricali smo taj nas dozvoljeni termin o svemu a najvise o onome sto se inace u ovakvim prilikama prica.Ne izgleda Kapetan, nas brat lose. Mnogo Mu je bolje nego dok je bio u Silva voters. Ovde je delegat zatvorenika i bavi se sportom sto je za covekak kakav je brat Dragan od velike koristi. Uzgredno rece da nema dovoljno posete, onako na ovlas, ali moze da nosi muku u kojoj se nasao dokle... ne znam.
Pitao je za mnoge i pozdravio ih je sve, da ih ne nabrajam, nije potrebno. Neka Ga se poznanici sete barem u molitvi, pa, kud ces bolje. Ovde posebno mislim na one koji ne zive u Sidneju, a pitao je za mnoge i iz Srbije i dalje.
    Kad je onaj spico-sto bi rekao Josip Pejakovic doviknuo da je kraj posete Dragan zgrabi svoju i moju stolicu i odnese tako odakle sam ih ja doneo i rastadosmo se u nasoj meni-nacinu-boji poljubivsi se tri puta kao i nasi stari dok je Bog dobro davao.
   Mi, posetioci i oni, zatvorenici stojimo i cekamo dok ne prozvase jednog po jednog zatvorenika i oni se sa mukom jedan po jedan rastadose sa najmilijima i zamakose kroz vrata. Dugo su se obazirali i mahali.
A jedan spico celo vreme je od odskrinutih vrata pricao sa svojom devojkom-suprugom sta li mu je dok smo sad mi cekali da nas prozove, damo otiske prstiju(pojam dvojine) i odosmo. Jos jedna razlika. Nas manje od pola rekose idite redom bez prozivke, valda smo mi bili blaze sumnjivi.
Ja se nekako nastavih sa jednom sredovecnom gospodjom koju sam takodje bio zapazio sa jednim smekanom tj. dilberom-lepotanom za koju bi vladika Njegos sigurno rekao...Lepe li ga oci ozalise, lepe li ga usne oplakase. Nemam dara da je tako stasitu i lepu opisem pa da je ne bih obogaljio mojim slabim epitetima, nastavimo prema izlazu.
     Zaboravih da kazem. Ja nikad nemam metalnog novca kod sebe. Kako dodjem kuci ostavim na jedno mesto, to ce Popadija da potrosi u prodavnici za ovo ili ono. (Sta treba da budes da bi te supruga napravila milionerom? Treba da budes milijarder) Kad sam posao do sale poseta nadje mi se u dzepu 6 dolara i 65 centi-pukim slucajem tako da sam imao da nam kupim po sok iz onog automata.  Eto i pocastismo se.
     Otidoh do" moje" latice, uzeh fotoaparat, nisu mi dozvolili da se ustrampam sa Kepom. Uzeh ostale BILONGINGS i vratih Joj kljuc. Ona meni pruzi vozacku, sto je ovde unesto licne karte, ponova otidoh do nuznika, kao sto to mnogi stariji potrebuju cesce, i prema parkingu.
   Nikad kraja prici. Ona jedna mlada zena o kojoj rekoh sa sincicom i cerkicom ide poslednja prema parkingu. Dotucena, u suzama, cmizdri kako to mi nekad kazemo. meni Je zao. Decica se vec igraju zaboravljaju lepotu sa ocom i muku rastanka, a momcic se zaskoci na jedn metalni stupcic drzeci u ruci igracku kako bi se sto vise onog konca odmotalo a on ce da ga trgne i da se ona pogacica-plasticna okrugla plocica namota, pa tako redom.
    Stigoh poslednji do mog auta i MISLIM SE. Pa skoro smo se ovde radovali kad smo Ga izvukli iz ove TAMNICE, malo provede vremena na slobodi, pa ponova u ovu FILAKI-zatvor,kako smo mi u sali nazivali bogosloviju dok smo bili pod velikom disciplinom, ali se isplatilo.
    Neka bi Gospod dao snage sluzi svome Draganu, i ostalima, da se ne gubi nadanje na bolje neko sutra, da ih mi obilazimo-poseciujemo i da se za njih bogu MOLIMO.
 
                                                                 Nikola hodzi-Bilic protastavrofor



01.11.2011

Mi Srbi poprilicno volimo Ruse a pogotovo Rusku Crkvu. Kad kazem to mislim i na dosadasnju zagranicnu i moskovsku patrijarsiju. I pre nego su se izmirili, mi Srbi smo sluzili i sa jednima i sa drugima. Koliko je to jednima i drugima bilo "pravo" mi nismo na to gledali. Znali smo da je to decija neobavestenost a znali smo da je Zarubezna crkva osnovana u Sremskim Karlovcima. Za proslavu 50 godina hrama u Stratfildu govorio sam pred Mitropolitom Lavrom i arhiep.Ilarionom rekavsi pored ostalog da su potekli iz Srem. Karlovaca, da bi za to svi trebalo da govore srpskim jezikom a posebno prota Protopopov jer je rodjen u Beogradu. Rekao sam da volimo rusko pravoslavlje sto se cesto odrazava povodom ovoga ili onoga.Do duse i Oni cene nasu svetu Crkvu.
To se dobro ogledalo kada je Australiju posetio blazenopocivsi patrijarh Pavle, te su tada i jedni i drugi pohitali da sasluzuju Patrijarhu bez obzira na one druge uslove, koje potanko precutkujemo.
Tako se i otac Nikola Bilic kao veliki prijatelj Cerkve zagranicej nasao u manastiru Vavedenija u Bungarby podaleko od Cooma i predaleko od Canberra. Otac Nikola i nekoliko poklonika odjezdise iz Sidneja za Kanberu. Neki su pozeleli da vide Parlament. I to se pogledalo. Na tornju smo se odmorili, razgledali Prestonicu sa visine i zanadili pa prema Cooma-Kuma.
Neki su po prvi put u Kanberi a medju nama je 93 godisnji Panta Velickovic, nosilac spomenice svetog Save.( Panta je nekad ziveo u Kanberi). Pre dosta godina smo poradili na tome da to dobije i rekao sam Mu da uvek ponese spomenicu kad su veca slavlja. I ako je Panta vrlo skroman covek poslusa me i ponese. Nama Srbima je to vece odlikovanje nego li Njemu.
Kao sto je i Nikola Cubrilovic nama Srbima velika dika, kad je u pitanju SKAJPOVANJE, FEJSBUKOVANJE i td.
Gledamo lepe predele i poredimo ih sa rodnim krajem. Rece vladika Lavrentije jedne prilike da: nista nije lepo u tudjini ako ne potseca na rodnu grudu, sto sam stariji sve vise delim sa Njim to misljenje.
Ima nas novinara i slikara te se mnogo toga uz put slikalo a posebno u manastiru.
Sta bese u manastiru? Nista posebno. Otac Nikola je BILDER za cetiri gradjevinska objekta koji se grade u manastiru Vavedenija nedaleko od Bungarby ili bolje reci pola sata voznje od manastira gde je cuveni otac Aleksej, Bombala. To jeste podaleko od Bombale ali mi to kazemo u Bombali a nije tako. Do duse mi i za Mnastir u Ilajn kazemo u Melburnu. To se u ovakvim prilikama tolerise.
Bas se potrefilo da se te subote 29.okt.ove 2011. betoniralo. Izbetonirani su svi SLEBOVI-ploce za nastavak gradnje konaka za kaludjerice i igumaniju.
Prelepa kapelica usadjena u ledinu kao da je pecurka i tu nikla pre desetak godina. Nekoliko zgradica je tu a mudra igumanija Ana sve lepo radi a najlepse je, mislim, sto povecava broj sestara-kaludjerica.
U subotu bese prvo sveta liturgija na kojoj se mnogi pricestise, kako Srbi hodocasnici tako i radnici i kaludjerice, a u nedelju i vise njih se pricestilo. Svakako da se sluzilo i u petak vece, subotu vece: jednostavno dnevni krug bogosluzenja. Bratislav Sukara i otac Nikola se latise posla te pripomogose malo radnicima oko pripremanja za betoniranje. Doslo ljudi-dobrih ljudi iz :Sidneja, Kanbere, Bege i od drugde, doslo Rusa, Srba, Australijanaca, ruskih zetova i td.
Bogu hvala uradi se sve sto bese planirano.
Kaludjerice zadovoljne, radnici, radnici-hodocasnici, rodjaci, prijatelji ma svi, Bogu hvala svi, svi redom. Trebalo je da podje mnogo vise Srba iz Sidneja ali ne mogosmo naci konaka. Otac Aleksej i bratija otisli za Novi Zeland , gde smo neki planirali na konak a i kod Igumanije ne bese dosta mesta, jer su konacili radnici koji su dosli da betoniraju.
imalo bi mnogo vise da se pise ali, mislim, da ne treba. To je ruralni predeo da se covek zacudi gde ljudi prave bogomolju ali tako je uvek i bilo. Ko zeli molitvu zeli i samocu a samoca je daleko od velikih naselja.
Za to imamo Studenicu, Crnu reku, Hilandar i tako redom. Lepo je pogledati predele na kojima se nizu jedna po jedna zgrada manastirska a zemljiste je oko 1500 akara pa brate ima i gde. Zemljiste se pruza jednim delom skroz na SNOVI RIVA-Snovi reka te iz pomenute Reke pumpaju vodu za potrebe Manastira a vataju i kisnicu kao i svugde u ovakvim prilikama.
Zaista je Srbima lepo u manastirima pa bili oni srpski ili ruski jer je PRAVOSLAVLJE JEDNO.



31.10.2011

Jelici vo Hrista krestistesja vo Hrista oblekostesja aliluja.
Koji se u Hrista krstiste u Hrista se obukoste aliluja. Aliluja-hvalite Ga ( Gospoda)

Da se covek uvati pera i napise koju lepu rec o Daptu tj. u nasem smislu reci o CSO sv. Jovan u Daptu u njenom dugogodisnjem parohu ocu Ljupku Cubrilovicu ni malo nije tesko, jer se ima sta lepo da napise, i ni malo nije lako jer nema dovoljno reci, izraza, epiteta da sve opise kako " carski valja i trebuje."
Ipak sam se ja latio toga posla nekoliko puta. Proslava dvadesetogodisnjice parohijske sluzbe, pa i tridesetogodisnjice. Osvecenje dokupljenog zemljista, godisnjica ovoga ili onoga, kao i kad su Nikola i Stefan postali cteci. Ctec -citac tj. prvi stepen svestenstva.(ctec,djakon,svestenik, episkop-vladika).
Bogu hvala u nedelju 23.okt.ove 2011. krstismo drugu unuku oca Ljupka i Drine u hramu gde otac ljupko bogosluzi preko tri decenije. Kad kazem bogosluzenje, ono se deli na dve grupe : privtno i javno. Privatna bogosluzenja su : krstenje, osvecenje kuce, auta, osvecenje vodice, blagodarnosti Bogu za ... i td. Dok su javna bogosluzenja : liturgija, vecernje, jutrenje, litija....
Otac Ljupko decenijama odoleva svemu i svacemu kao i svaki covek i svestenik, i to dobri svestenik. Za to Ga je crkva nagradila najvecim odlikovanjem protojerej-stavrofor jos poodavno, vec se i ne secam kad to bese, ma da sam i to opisao u nasoj srpskoj stampi Australije.
Druga Unuka se zove Tatjana, pa neka je srecna i da veseli sve nas ne samo rodbinu. Da nas proslavi kao njen stric Nikola. Tatjana je cerka Stefana i Dejane, ponosnih roditelja kao i starija seka Melanija, a obe su unuke oca Ljupka i protinice Drine, jel tako.
Eto ti de!
Kako nas je Nikola Cubrilovic-najstariji sin oca Ljupka proslavio. Pa lepo. Hajdemo malo-potanko redom. Imadosmo mi dosta dobrih svestenickih sinova. Cika Ljuba Nenadovic, profesor Aleksa Todorovic, blazenopocivsi patrijarh German, Nikola Tesla i drugi.
Pa moze li da se Nikola Cubrilovic rodjen pre samo trideset godina u Vulongongu kod Sidneja poredi sa pomenutim ljudima? Mislim da moze. A evo kako.

Nikola radi o kompjuterima vec duze vreme. Kao konsiltant radio je po Americi, Engleskoj i drugde. Pre par godina ubrojan je u stotinu najpametnijih ljudi Australije. Ovih dana se Njegovo ime rasculo po celom svetu kad je dokazao da FEJSBUK , na neki nacin, spijunira preko 700 miliona korisnika.

01.10.2011

U nedelju 18 og septembra u hramu Sv. Save na Fareru, Kss' Carica Jelena'  pri
poverenistvu CSO Sv. Djordje,je svecano proslavilo svoju slavu zastinicu,Rodjenje presvete
Bogorodice koju mi u narodu zovemo Mala Gospojina,.Sluzili su Protonamesnik otac Goran
Cecez,staresina hrama i Protojerej otac Jakov Jovic.

Domacica slave je bila Protinica Borka Jovic sa svojom familijom a za sledecu godinu se
prihvatila sestra Marija Jankovic sa  familijom.
Nakon sluzbe gosti su posluzeni bogatim slavskim ruckom u crkvenoj sali. Posle posluzenja
Otac Jakov Jovic se obratio odabranim recima i zahvalio se svima koji su dosli na slavu,a
posebno se zahvalio vrednim sestrama koje se trude i rade za svoju crkvu pozelevsi im da
Presveta Bogorodica cuva i stiti njih i njihove porodice.
Predsednica poverenistva gospodja Gordana Ivancevic se takodje obratila prisutnima i 
zahvalila se svima koji su na bilo koji nacin uzeli ucesca u ovom velikom danu a  posebno
roditeljima i deci folklora sto su danas sa nama.

Predsednica Kss  Rada Miljus je u svom obracanju, pozdravila sve prisutne i zahvalila se
svima koji su dosli da zajedno sa nama proslave ime njihove zastitnice.Zahvalila  se
domacici slave Protinici Borki Jovic kao i domacici slave za  sledecu godinu gospodji Mariji
Jankovic i pozelela da sa Bozijom pomoci  i dogodine proslavimo u zdravlju slozi i ljubavi

  u prepunoj sali gostiju kao sto je bilo i ove godine.. Posebno se  zahvalila Ocu Goranu,
upravnom odboru i KSS ,crkveno skolske opstine na Fareru koji su im, razumevajuci
njihovu neizvesnu situaciju u kojoj se poverenistvo i kss trenutno nalaze, ustupili sve
svoje prostorije za koristenje svih crkvenih potreba.
Folklorni ansabli Draza Mihailovic I Stefan Nemanja su svojim predivnim nastupima  ulepsali
da ovaj dan zaista bude zapamcen.Na kraju su  vecina prisutnih  zaigrali kolo sto je dokaz
da se ove dve zajednice zaista nalaze  u pravoj  slozi i ljubavi .Pri polasku kuci svi gosti
su se zahvalili na gostoprimstvu koje im je priredjeno kako od domacina tako i od vrednih
clanica KSS Carica Jelena i otisli kuci veseli i raspolozeni.

Iz Kanbere Rada Miljus 

11.09.2011

Ovih dana, poprazdnistva Velike Gospojine tj. Uspenija svete Bogorodice, u Sidneju imadosmo veliko duhovno slavlje. To je vec po treci put, dakle vec treca godina kako proslavljamo Dan Eparhije, odnosno imendan naseg nadleznog Episkopa Irineja.Imendan se odnosi na svetog Irineja Lionskog a ne na svetog Irineja Sremskog.
Sama rec  IRINI na grckom jeziku znaci mir. Svakako da je ovaj sveti mucenik uvek bio u miru sa sobom, celim Svetom i naravno sa Bogom i ako je postradao za Hrista. Jer kako rekose stari Latini NOMEN EST ONEM-ime je znak.
Radio je kao episkop Lionski. Branio je hriscansku veru od neznabozaca, jeretika pa i samog djavola. Bio je ucenikom svetoh Polikarpa Smirnskog a Ovaj opet ucenik svetih apostola. Postrada sveti Irinej Lionski na samom pocetku treceg veka.
Kako nas Episkop Irinej ima to ime onda nasa Eparhija proslavlja Svetitelja kao patrona eparhije jer od davnina kanoni tako nalazu.
        Petak i subota prodjose nam u molitvi, prvenstveno , a onda u sednicama Crkvenonarodnog Sabora i proslavi Slave Saveznog Kola srpskih sestara. Sednice su pocele molitvom u Blektaunu pri CSO sveti Nikolaj uz redovni krug dnevnih bogosluzenja.
 U Rutu Hilu je nastavljeno. Liturgija, svakako svi su se pricestili na istoj i opet sednice sa svojim Diecezanom, preosvecenim vladikom Irinejem,  a sa kim bi drugim !

 Mitropolit Pavle primat Antiohijske patrijarsije u Australiji i mnogi drugi. U svom govoru Vladika ih nabroja mnogo vise a koje ja izostavih to je radi zelje da clanak bude sto kraci a i sa moje strane im hvala sto se odazvase Episkopu i dodjose.

   Mnogo nas je i posebno oraspolozila Ursula Jovc. Ko je to? To je devojka po boji koze aboridjanka i po majci. Rec aboridjinal znaci domaci, domorodac, urodjenicki. Dakle Aboridjinci su ljudi koje su belci zatekli u Australiji. Kako bi mi u Backoj rekli za starosedeoce-Bacvane  mestani.

   Obzirom da konac delo krasi na kraju je govorio nas episkop Irinej. Vladici nije promaklo nista da kaze sto je trebalo da kaze i da se zahvlai kome je trebalo. Ja cu i ovde da skratim. Pomenuo je vladika FADERSDAJ dan oceva koji se proslavlja na Zapadu a mi pred Bozic : Oci pa materice pa detinjci, urucio je Stevanu-Randonu Ilicu Orden sv. Save za zasluge, zahvalio Petru Kozlini koji je mozda najvise za ovo  slavlje uradio, Pomenuo prestavnike iz Republike Srpske njih cetvorica na broju, hadzijama Momiru i Dusanki Vukoman dao gramatu priznanja i drugo.